понедељак, 29. септембар 2008.

Kayaking

Svakako dogadjaj koji zavredjuje paznju jednog posebnog bloga- putesestvije kajacima po jezeru Fontana u Severnoj Karolini.
Nagomilani domaci zadaci i zaostale obaveze nisu uspele da nas zadrze.... Cak ni moj svima poznati strah od medveda :)! Otisnuli smo se puni entuzijazma, ocekujuci ne znam sta, nadajuci se da necemo umreti na pola puta od izuzetne nam fizicke spremnosti za ovakav put :)
Moj drugar, saputnik i sapatnik- Aldin, cedo sjenicko.
Mimmi, krhka svedjanka, jedina osoba sa kojom se moze ponekad i ozbiljnije razgovarati :)
i Mario.... dusha od coveka, ali neuroticna, skakutava, vesela i nasmejana :)
Dakle, mala ali odabrana ekipa internacionalnih studenata :)
U kombi se spakovalo nas 10-oro.... svako poseban na svoj nacin, karakteran i svojeglav :) Poseban smek citavom putu dala je jedna gospodja koja je putovala sa nama, veslala i pesacila, kao da nas ne deli bar 4o godina razlike :)
Najveca razlika u planinarenju ovde i tamo je u hrani :) Kod nas se zna kako se ide na planinarenje.... pasteta, i to ti je to. Ovde vala ne. Nose se dve vrste sira, 6 vrsta zacina, 2 topinga, hleb, testenina, cokolada, marshmallow, keks, tiganji, serpe, lonci, plin, rostilj, tortilje, kolaci.... ma ne znam sta sve ne. Obroci na planinarenju su bili bolji nego oni u menzi! Uz sve to smo dobili kesu punu djakonija- susene banane, suvo grozdje, kikiriki, m&m, cokoladice, keksici, topla cokolada, kafa..... znaci ludnica! Jos smo stajali 15 puta gde god smo stigli da dokupimo sta nam nam je potreno..... pljeske valjda, bez pljeske se nigde ne ide....
Videli smo Great Smoky Mountains, to su ove velike planine koje nas okruzuju... i shvatili zasto se tako zovu... Vazduh u Johnson city-ju je toliko vlazan da se podize neka vrlo neobicna magla i cini da vrhovi nestanu....
Ja sam se pomalo razocarala sto je citavo ovo planinarenje dobrim delom bilo poput planinarenja po Kopaoniku.... manje- vise, sve je isto. Vegetacija je gotovo identicna... Nadje se poneka neobicna biljcica, ali to je to... Covek predje pola sveta, i nista... bzvz.
Spavali smo u satorima 2 noci. Nas cetvoro u jednom satoru ucinilo je da sva hladnoca u radijusu od pet kilometara nestane.. Jedva smo docekali jutro i malo kiseonika :)... A ta toplota je ucinila da se u nas dom usele i kojekakvi pauci, bube, leptiri i vestice i provedu noc sa nama :) Zivela priroda :)
Kajacima smo presli oko 24km za dva dana.... Mario i ja smo bili u jednom (Yellow Submarine), Mimmi i Aldin u drugom (Red Dragon)... Mi smo nas zvali Banana :) Tako je bilo kulje.... Banana rulez, Banana team, Go Banana Go!! Obilje radosti :) Ne znam zasto smo mi shvatili da moramo uvek da budemo ispred svih, ali tako je bilo- uvek smo jurcali ispred :D.... I ja nisam zabusavala, jok vala.... veslali smo skoro pa podjednako!
Noc smo proveli u satorima pricajuci o medvedima.... sad znam mnogo vise o njima :) Dakle, ukoliko medved resi da napadne- nikada se nemojte braniti hranom :)! Ako se branite kamenjem a on ipak resi da skoci na vas- skocite i vi na njega! Naravno, nikako se ne sme pokazati strah :) Grebite, cupajte mu usi, vucite za nos... i imajte na umu da covek obicno prodje sa laksim ogrebotinama kada se bori sa medvedom :)
To su sve nova saznanja koja sam pokupila na pripremnom seminaru :)
Kupali smo se u tom jezeru... i stvarno je bilo bozanstveno.... tamo kao da se niko nikada nije kupao :) Reka koja se uliva u njega je beskonacno hladna i ledi krv u zilama, ali jezero je potpuno drugacije. Toliko kristalno cisto, zeleno i nezagadjeno u zivotu nisam videla. Zabranjeno je kupanje, kao i svuda.... ali je plutanje dozvoljeno, tako da smo mi u stvari plutali :) Sve dok neko nije rekao da se tu ljudi ne kupaju zbog aligatora... (???) haha... shalila se drugarica, ali smo ipak izasli :)
Obala na kojoj smo parkirali kajake je bila prilicno vlazna.... i prepuna raznoraznih shapa, i velikih i malih..... definitivno je bilo vreme za polazak :)....

Blago haoticne slike mozete videti ovde:
http://picasaweb.google.com/knknpnkn/Kayaking#

a ja cu se potruditi da pisem as soon as possible i o svakodnevnom zivotu malo, ne samo o akcijanjima...
U sledecem broju- cimerka u ulozi Grandpa Simpsona :)

pozz za sve i veeeeelikiii kiss iz JC-a :)
:*

2 коментара:

Анониман је рекао...

iz ovog teksta se moze zakljuciti da ameri ako krenu (ne daj boze) u neku fizicku aktivnost odmah razmisljaju kako da nadoknade utrosene kalorije... prosek od 700 kg mora da se zadrzi... veliki je pritisak ostati najveca nacija heheheheh

takodje mozemo primetiti da su medvedi zapravo isti kao ljudi... pokazi zube ili ces da nadrljas

sve u svemu divno se ti provodis hehehehheh

jovmisa је рекао...

SUPER PROVOD NEMA STA KO VOLI MEDVEDE ,I SA NJIMA DA SE GRLI.. MA BRE ... MILINA ;)