Proslo je vise od nedelju dana od kada smo dosli, a dani i dalje lete... Potpuno neverevotano :)
Ne znam o cemu bih pre pisala, toliko je utisaka, razlicitosti, emocija...
Juce smo isli na beach party... da vidimo kako se americka mladez zabavlja :P
Bilo je mnogo smesno, uzasno i predivno istovremeno :D
Plaze u Johnson city-ju nema, naravno... sto bi je i imali kad imaju tolike puteve, auto-puteve, precice, drumove i ulice... Tu je plaza potpuno nepotrebna :).... ali beach party je beach party, i tu se mora ici :)
Dakle, u pitanju je subota vece, ponoc. Mi, internacionalni studenti krecemo puni entuzijazma da proslavimo Dan rada :) i kraj protekle nedelje :)... Klub se, kao i sve ovde, nalazi iza 7 gora i 7 mora... i nakon poduze voznje taksijem, stizemo :) Plaza se nalazi u klubu.. i podrazumeva 5kg peska prosutog po podu i plasticnog jastoga na njemu :) Have fun!
Ahahaha... ljudi gotovo da nema, ulaz se placa, pice je skupo, muzika uzasna..... Katastrofa :)
A da, zaboravila sam da pomenem da smo se mi svojski potrudili do propratimo dress code, i da smo jedini imali kackete, naocare za sunce, naocare za plivanje, kupacke... :).... tj. da smo izgledali kao idioti :)
Nije nam bilo druge nego da napravimo svoj mini party unutar tog velikog i da se zabavimo koliko god je to bilo moguce... ali manje vise, to smo mogli i u svojim sobama :)
Sto se soba tice, one su skroz ok, nista spec... 2 kreveta, 2 plakara, 2 stola, 2 osobe i 1 lavabo :)
Imamo i klimu od koje cu pre ili kasnije poludeti, bilo zbog hladnoce ili zvuka od koga umisljam da pada kisa :)
Cimerka mi je mnogo slatka :)... Vrlo je pazljiva, uredna, fina i pazi na sve zivo.... da me ne uvredi, ne probudi, ne koristi nesto moje, ne seda na moj krevet, ne dovodi drugare itd. itd. itd...
Za sada sam mnogo srecna sto sam sa njom u sobi, jedino sto je bezveze je to sto ima manje od 21 godine, pa ne mozemo zajedno da idemo na beach party-je :( Ako ih i bude bilo jos :)...
Hrana ovde je mnogo smesna.... Slanina je u odeljku za salate, mnoge stvari nemaju ukus, sve je slatko i obavezno nezdravo.... Spremljeno u dubokom ulju, nikako grilovano, nikako kuvano :)
Pire krompir je pasiran sa sve ljuskom, cerealije su cokoladne a tanjiri preogromni.
Preko puta mog doma se nalazi bazen, bolji od svih bazena u Beogradu... predivan, cist kao suza, prazan i topao :) Tu ja zivim :)
Jao da.. pre neki dan smo imali uzbunu... Ukljucio se alarm u domu i svi smo bili evakuisani... U roku od pet minuta ispred doma se nasla gomila ljudi, policija, mozda cak i vatrogasci... nisam sigurna. Sve je pistalo, svetlelo i brujalo... Neki ljudi su izleteli ispod tusa i izasli napolje umotani u peskire..... Sta se desilo? Neko se zaglavio u liftu.. ahahahaha :D..... Oni evakuisu sve zivo, jer ko zna sta sve moze da se desi, i sto se taj lift zaglavio, mozda i eksplodira, ko zna... ahahahaha....
Sto se casova tice, za sada sam prezadovoljna... Na kraju sam uspela da uzmem sve casove koje sam zelela i mnogo mi prijaju.... Odnos sa profesorima je potpuno drugaciji od naseg... lezerniji, opusteniji.... Oni se sale dok predaju, studenti ucestvuju, svi razgovaraju.... nije kao kod nas...
Imamo puno obaveza, svaki dan domaci, i na kraju godine test... Tako da nema mesta za kampanjce :(.... Mislim da od svih internacionalnih studenata ja imam najvise obaveza jer sam uzela sve studijske casove.. to znaci da 1 cas traje oko 3 sata... dok je duzina normalnih casova, u ucionici, ne ateljeu ili kompjuterskom centru, oko 45 min- 1h....
Kompjuterski centar je opremljen iskljucivo mekovima :)
Sto se samog grada tice, jos uvek nisam uspela da shvatim koliki je... Juce sam bila u centru i nije mnogo daleko.... podseca na Evropu malo..... ima muzej, kafice, prodavnice... cak i buvljak :)
Izgleda kao kombinacija Tenesija i Teksasa, makar onoga sto smo mi videli u filmovima :)
Muzika koja se ovde slusa je blue grass..... To je karakteristika ovog podneblja i mnogo mladih ljudi se interesuje za nju.... uiiii-haaaaaa stil, to je blue grass :)
Neki ljudi ovde imaj onaj najgrdji naglasak i nema sanse razumeti ih... To su uglavnom taksisti ili sankeri... ali vecina ljudi imaj onaj pravi americki akcenat :)...
Good Golly miss Molly je uzvik neverice :D :D :D.... a moze da prodje i Holy Moly!
Moram da idem.... pozdrav svima, pisite, nastavak sledi... :D
недеља, 31. август 2008.
четвртак, 21. август 2008.
Johnson city, part 1
Dragi moji i drage moje,
ovde cu pisati svoje male izvestaje iz Tenesija pa budite slobodni da ih citate i ostavljate komentare, postavljate pitanja ili me samo javno prozivate... :)
Dakle, Amerika.............
Put je prosao manje- vise glatko. Da nije bilo Slobodana i Aldina ja bih se verovatno jos u avionu za Frankfurt obesila... Verovatno iz razloga sto je bas taj avion, koji nas je cekao iza coska, nakon mahanja i poljubaca, u startu kasnio sat vremena. To je bilo zato sto su imali 2 dodatne torbe u prtljazniku, i morali su da otkriju cije su.....
Sve je to skratilo nase slobodno vreme u Frankfurtu i Cikagu tako da smo morali da trcimo kao muve bez glave.... U Frankfurtu su nas prebacili za sledeci let za Cikago i tako je sve pocelo :)
Dolazak u Ameriku je za mene bio poput dolaska u Cacak ili tako negde.... Toliko mi je mozak bio ispran od brige, placa neke tamo bebe koja je sedela ispred i raznoraznih jednolicnih pistanja koja su nas pratila, da sam prve korake po americkom tlu zapamtila jedino po mirisu jeftinih slatkisa, i raznoraznih abu-dabija koji su se setali naokolo. Crnci, Kinezi, Japanci, debeli, extra debeli, reperi, kuleri, pankeri, blizanci, hendikepirani, smesno obuceni, mi.... nema cega nije bilo :)
Ono sto je apsolutno bio hit za mene je aplauz (eto ti Tamara :P) koji je propratio sletanje u Cikago :D Tamo su raznorazne ljude cekali neki drugi raznorazni ljudi sa velikim tablama na kojima su bila ispisana njihova imena... Pravi americki san :)
Stici do Cikaga je bila prava avantura tako da smo nakon njega letove do Sarlota i na kraju TRI-city aerodroma doziveli kao nesto usputno... Toliko smo bili umorni da je to bilo strasno... Slobodan i Aldin su cak malo i spavali na klupi dok sam ja kao cuvala stvari svima :P
Kada smo na kraju ipak nekako stigli, nakon 21h putovanja, samo smo cekali da nas nase americke mame pokupe i da se skucamo u svoje krevete :)
Moja mama se zove Diana, i potpuno je kul nasuprot svim ocekivanjima :) Ima 57 godina, izgleda kao devojcica, i udata je za Toma, arhitektu. Kuca u kojoj zive je preeeeeslatka, okruzena prirodom, sumom i svim zivotinjama koje u njoj zive :)
U basti imaju saunu koju koriste iskljucivo tokom zime, kamionet :D, i citava kuca im je uredjena u meksickom stilu jer je Diana tamo odrastala. Danas smo isle u trznjak, ole!
Jela sam sendvic, koji bi se kod nas jednostavnije zvao pljeska :).. i pila srednju limunadu koja ima oko 1l i 1kg secera :)
E sad da se ne bih vratila kao slonce, pokazali su mi i svoju teretanu koja se nalazi u okviru kampusa. Teretana podrazumeva bazen, slusalice koje dobijete na ulazu, ustekate u svoj steper ili na cemu god vezbate i dobijete svoj licni TV, da uzivate dok vezbate :)
Oko svega toga se nalazi traka za trcanje, koja je na zatvorenom pa ako vam je do dzoginga...
Jedan od studenata, volonter, mi je danas pokazivao kampus. Momak je stvarno divan, zove se Dzesi (valjda?), i isli smo zajedno naokolo, trazili sve sto nam je bilo potrebno i pricali kao da se znamo citav zivot... Meni se sve to jako dopalo, i ne mislim da je u bilo kom momentu bilo izvestaceno.... Jedino sto je bilo malo glupo, i sto sam primetila (a posle su mi i sami rekli da je tako) je to da u okviru njihove kulture ipak postoji nesto sto se zove licni prostor... Tako da je momenat kada sam ja puna odusevljenja, entuzijazma i ljubavi skocila prvo na Dianu (kada sam je upoznala) pa nakon toga na Dzesija bili propraceni malo cudnijim pogledom, a u Dzesijevom slucaju i informacijom kako je njegova devojka zivela bas eto u tom kampusu pored koga smo :D
Posle smo svi pricali o tome i ja sam rekla kako je to deo nase kulture, a pored toga sam i ja mozda bila ispunjena svim tim emocijama i oni su prihvatili to kao nesto sto je mnogo lepo i sto bi i oni voleli da mogu.... i onda smo se, naravno, zagrlili :)
Yuko Ogawa je moja buduca cimerka, Japanka. Njeno ime je prva stvar koju sam videla kada sam stigla u kancelariju za internacionalne studente :D Sela sam za sto i ugledala njenu fasciklu :D Naravno da sam odmah pitala ljude ko je i gde je Yuko, i onda mi se jedna bucka od ko zna koliko godina osmehnula iz coska, onako kako se Japanci smeju :D
U sustini, mogla bih da se jos danas uselim u sobu, ali sam odlucila da ostanem ovde, u porodici, jos jedan dan.... zato sto su jako fini, plus bih volela da malo procaskamo i razmenimo poklone :)
Diana i Tom su se vencali pre 10 godina... oboje su bili vencani pre toga i imaju po jednu cerku iz prvog braka. Dianina cerka, i unukica dolaze veceras da se upoznamo i veceramo zajendo :) Ono sto je stvarno super, je to sto su Diana i Tom jako zaljubljeni jedno u drugo i sto se to mnooogo oseca u vazduhu :)
Sto se studenstskog doma tice, videla sam ga samo spolja... Kao i vecina zgrada ovde, oblozen je crvenom ciglom i izgleda manje- vise kao i citav Johnson city :D
Danas sam bila u 2 POTPUNO IDENTICNE zgrade... bilo je apsolutno neverovatno, kao neka rupa u vremenu i prostoru :D
Eto, to bi bilo sve za pocetak :)
pozz od Mejdze :)
ovde cu pisati svoje male izvestaje iz Tenesija pa budite slobodni da ih citate i ostavljate komentare, postavljate pitanja ili me samo javno prozivate... :)
Dakle, Amerika.............
Put je prosao manje- vise glatko. Da nije bilo Slobodana i Aldina ja bih se verovatno jos u avionu za Frankfurt obesila... Verovatno iz razloga sto je bas taj avion, koji nas je cekao iza coska, nakon mahanja i poljubaca, u startu kasnio sat vremena. To je bilo zato sto su imali 2 dodatne torbe u prtljazniku, i morali su da otkriju cije su.....
Sve je to skratilo nase slobodno vreme u Frankfurtu i Cikagu tako da smo morali da trcimo kao muve bez glave.... U Frankfurtu su nas prebacili za sledeci let za Cikago i tako je sve pocelo :)
Dolazak u Ameriku je za mene bio poput dolaska u Cacak ili tako negde.... Toliko mi je mozak bio ispran od brige, placa neke tamo bebe koja je sedela ispred i raznoraznih jednolicnih pistanja koja su nas pratila, da sam prve korake po americkom tlu zapamtila jedino po mirisu jeftinih slatkisa, i raznoraznih abu-dabija koji su se setali naokolo. Crnci, Kinezi, Japanci, debeli, extra debeli, reperi, kuleri, pankeri, blizanci, hendikepirani, smesno obuceni, mi.... nema cega nije bilo :)
Ono sto je apsolutno bio hit za mene je aplauz (eto ti Tamara :P) koji je propratio sletanje u Cikago :D Tamo su raznorazne ljude cekali neki drugi raznorazni ljudi sa velikim tablama na kojima su bila ispisana njihova imena... Pravi americki san :)
Stici do Cikaga je bila prava avantura tako da smo nakon njega letove do Sarlota i na kraju TRI-city aerodroma doziveli kao nesto usputno... Toliko smo bili umorni da je to bilo strasno... Slobodan i Aldin su cak malo i spavali na klupi dok sam ja kao cuvala stvari svima :P
Kada smo na kraju ipak nekako stigli, nakon 21h putovanja, samo smo cekali da nas nase americke mame pokupe i da se skucamo u svoje krevete :)
Moja mama se zove Diana, i potpuno je kul nasuprot svim ocekivanjima :) Ima 57 godina, izgleda kao devojcica, i udata je za Toma, arhitektu. Kuca u kojoj zive je preeeeeslatka, okruzena prirodom, sumom i svim zivotinjama koje u njoj zive :)
U basti imaju saunu koju koriste iskljucivo tokom zime, kamionet :D, i citava kuca im je uredjena u meksickom stilu jer je Diana tamo odrastala. Danas smo isle u trznjak, ole!
Jela sam sendvic, koji bi se kod nas jednostavnije zvao pljeska :).. i pila srednju limunadu koja ima oko 1l i 1kg secera :)
E sad da se ne bih vratila kao slonce, pokazali su mi i svoju teretanu koja se nalazi u okviru kampusa. Teretana podrazumeva bazen, slusalice koje dobijete na ulazu, ustekate u svoj steper ili na cemu god vezbate i dobijete svoj licni TV, da uzivate dok vezbate :)
Oko svega toga se nalazi traka za trcanje, koja je na zatvorenom pa ako vam je do dzoginga...
Jedan od studenata, volonter, mi je danas pokazivao kampus. Momak je stvarno divan, zove se Dzesi (valjda?), i isli smo zajedno naokolo, trazili sve sto nam je bilo potrebno i pricali kao da se znamo citav zivot... Meni se sve to jako dopalo, i ne mislim da je u bilo kom momentu bilo izvestaceno.... Jedino sto je bilo malo glupo, i sto sam primetila (a posle su mi i sami rekli da je tako) je to da u okviru njihove kulture ipak postoji nesto sto se zove licni prostor... Tako da je momenat kada sam ja puna odusevljenja, entuzijazma i ljubavi skocila prvo na Dianu (kada sam je upoznala) pa nakon toga na Dzesija bili propraceni malo cudnijim pogledom, a u Dzesijevom slucaju i informacijom kako je njegova devojka zivela bas eto u tom kampusu pored koga smo :D
Posle smo svi pricali o tome i ja sam rekla kako je to deo nase kulture, a pored toga sam i ja mozda bila ispunjena svim tim emocijama i oni su prihvatili to kao nesto sto je mnogo lepo i sto bi i oni voleli da mogu.... i onda smo se, naravno, zagrlili :)
Yuko Ogawa je moja buduca cimerka, Japanka. Njeno ime je prva stvar koju sam videla kada sam stigla u kancelariju za internacionalne studente :D Sela sam za sto i ugledala njenu fasciklu :D Naravno da sam odmah pitala ljude ko je i gde je Yuko, i onda mi se jedna bucka od ko zna koliko godina osmehnula iz coska, onako kako se Japanci smeju :D
U sustini, mogla bih da se jos danas uselim u sobu, ali sam odlucila da ostanem ovde, u porodici, jos jedan dan.... zato sto su jako fini, plus bih volela da malo procaskamo i razmenimo poklone :)
Diana i Tom su se vencali pre 10 godina... oboje su bili vencani pre toga i imaju po jednu cerku iz prvog braka. Dianina cerka, i unukica dolaze veceras da se upoznamo i veceramo zajendo :) Ono sto je stvarno super, je to sto su Diana i Tom jako zaljubljeni jedno u drugo i sto se to mnooogo oseca u vazduhu :)
Sto se studenstskog doma tice, videla sam ga samo spolja... Kao i vecina zgrada ovde, oblozen je crvenom ciglom i izgleda manje- vise kao i citav Johnson city :D
Danas sam bila u 2 POTPUNO IDENTICNE zgrade... bilo je apsolutno neverovatno, kao neka rupa u vremenu i prostoru :D
Eto, to bi bilo sve za pocetak :)
pozz od Mejdze :)
Пријавите се на:
Постови (Atom)