Blog za pismo <3

Danas se u mom postanskom sanducetu naslo pismo. Pismo od prijatelja sa kojim sam uspela da u 21. veku ordzim kontakt tokom.... 2 ili 3 godine.... samo uz pomoc ovog vec zastarelog, divnog sredstva komunikacije. Cim mi se naslo u rukama, nekako intuitivno sam ga prinela nosu, ne znam zasto. I ne lazem, ne preuvelicavam i nisam poeticna- osetila sam miris koji osetim svaki put kada idemo zajedno na kafu, i kosti su mi se sledile u trenutku.... prekookeanski zagrljaj.
Citav dan nisam smela da ga otvorim jer sam se bojala da ce se desiti ono sto se na kraju i desilo... glupe emocije :) Nadam se da cu ovim blogom uspeti da vratim makar deo osmeha i uzbudjenja preko okeana <3
..........................................................................................................................................................................

Dakle, Cikago. To sam nekako svima ostala duzna... sta je, ko je i gde je taj Cikago. Ne znam uopste kako bih to sazela u jedan blog. Ne mogu. Cikago je....... magija. Ne znam da li sam ga to samo ja tako dozivela ili ne, ali jedno je sigurno- tamo se moram vratiti. Samo je jos jedno mesto na planeti koje je na mene ostavilo takav utisak i blog o njemu nikada nije video svetlost dana- Portugal.
Toliko sam bila srecna tamo da mi se cinilo da mi se tabani odvajaju od zemlje. To nije bila neverica, sreca, uzbudjenje ili radost. To je bila cista magija, koja je sijala iz mene i obasjavala moje prijatelje i cinila njih srecnima sto mene vide srecnom.... i onda mene jos srecnijom jer su mi prijatelji srecni. Beskonacan krug.
U cemu je stvar- ne znam. Mozda to ima veze sa mojim mali JC-jem koji me je privikao na kaubojske cizme, Elvisa i karirane kosulje i samim tim ucinio da odlepim u susretu sa prvim ozbiljnijim gradom. Oblakoderi... pa to nema veze sa onim sto sam ja zamisljala. Nisam ni znala da volim oblakodere :D! Ma kakav crni celik, staklo= hladnoca.... ono sve svetluca, reflektuje svetlo, dobacuje ga preko ulice, igra se sa delovima neba, oblaci su svuda oko nas, sunce je podeljeno ravnopravno, svima po deo.... Toliko mocno sve to izgleda da nam je dah zastao na 5 dana.... Najdivnije od svega je to sto tih zgradurina jos uvek nema mnogo..... mozda 30-ak u centru grada, a to cini jedan ogroman deo neba otvorenim, obilje svetla i hrane za biljke. Parkova, drveca, zbunja... nema gde nema. Voda na sve strane, kanali, galebovi, patke, jahte, camci, brodovi. Lepe devojke koje se suncaju na travi i zgodni momci koji voze svoje bicikle oko njih. Beskucnici kojih ima mnogo sviraju dzez ili bluz. Oni koji nemaju na cemu da sviraju pokusavaju da vam prodaju nesto jer da prose ne smeju. Tako smo mi dobili neverovatnu ponudu da kupimo beskucnikove gace za samo 15 dolara, ili brand new kacigu za sigurnu voznju za "daj koliko das". Novac se skuplja za najneverovatnije svrhe, nije kao kod nas- za operaciju slepe sestre, nego ovde mozete da prilozite ukoliko ste voljni i za nove dresove beskucnikovog kosarkaskog tima :) To je meni bio potpuni hit..... "lebac nemam, ni gde da zivim, ali sve to sam zrtvovao jer znam koliko je ovaj tim dobar i njemu je potrebna podrska, zato daj shefe neki dolar, posle ti nece biti zao para :D"..... i vec na sledecem cosku neko umire od raka, nekome se svidja kako si obucen/a pa ti trazi nesto, cisto da bi izgledao kao i ti... ali ne, naravno da ne prosi, to je sve prijateljski :) Ziveti se mora :)
Bili smo i u Art Chicago Institute-u.... toj njihovoj galeriji/muzeju na koji su svi toliko ponosni, i samo jedno cu reci: blah.... moze to i bolje. Ja sam se verovatno razmazila po Evropi i ocekivala sam ne znam sta ovde, ali jednostavno nije to to.... Bilo je bisera naravno pred kojima se moglo stajati satima i tu bih svakako izdvojila "La Grande Jatte".... ali ne bas mnogo s obzirom na velicinu muzeja...
U sustini nismo mi ne znam sta "radili i uradili" u Cikagu... vise smo se setali naokolo, gledali u nebo, upijali sunce.... doslovce uzivali non- stop....
Dzos, sa kojim smo se nasli tamo je prilicno doprineo citavoj euforiji..... on je doslovce stopirao svoj zivot kako bi proveo sto vise vremena sa nama, i to je zaista bilo divno sa njegove strane... Vodio nas je da klopamo falafele, cikasku picu koja je poznata po ne znam cemu jer sada kada je se setim ne vidim sta je to bilo toliko posebno, kuvao za nas, vodio nas na vrh najviseg oblakodera, pokazivao nam male tajne svog velikog grada, vozao nas okolo/naokolo, isao sa nama na kolace u najstariju poslasticarnicu u gradu, upoznao nas sa svojim prijateljima, isao na pivo sa nama, vodio nas da kupimo kaubojske cizme u kaubojskoj prodavnici :).....
Ta kolicina toplote, prijateljstva, ljubavi, radosti, razumevanja je nesto sto u Tenesiju nisam jos uvek osetila.. Naravno, jasno je meni da je on dosta putovao, da je bio u Beogradu i video gde ja zivim, cime se bavim i ko su mi prijatelji... i samim tim zeleo da vrati deo gostoprimstva koji mu je tamo bio ponudjen, ali sve sto je on ucinio za nas je bilo toliko toplo i od srca koliko nisam mogla ni u najludjim snovima da ocekujem... Zaista divno sa njegove strane, nemam reci....
Sto se ljudi ovde tice, ja sam jos uvek zbunjena sto se toga tice.... I dalje nista ne razumem....
Ovde se najbolji prijatelji vidjaju jednom mesecno i to je nedovoljno za ispunjavanje mojih socijalnih potreba... Sreca je da ovde ima dosta internacionalnih studenata sa kojima mogu da pricam o svemu i svacemu, o ozbiljnim i neozbiljnim temama kada god pozelim.... Sa
Amerikancima to nije tako. Ovde se uglavnom lepo prica o svemu, svakome i svacemu. I kada ja kazem da je slikanje Bambija samo po sebi glupo, jer zasto bi iko zeleo da slika Bambija sa svojih 25 godina uljem na platnu, oni se svi sastave sa zemljom... c c c, slusaj ti nju sta prica.....
Tako da su ti pogledi i tusiranje hladnom vodom tokom ova dva meseca doprineli da sada primetim puna razumevanja kako je ovaj Bambi mnogo uspesniji od prethodnog :P Brainwashed :)
Kad vec Bambija pomenuh, samo da kazem da su nam juce dva komada pretrcala put :) I kada se takve stvari dese ja obicno poludim od srece, kao dete :) Vec u narednih pet minuta se zapocela prica o srnetini, zecetini, gici pa i ostalim zivotinjama... cak smo i do veverica dogurali. Nema lepse mesice nego od veverice, kazu. I posle jos dobijes rep kao suvenir... sta ces bolje :P
Ja ne znam sta mislim o ovome.... malo mi je sve to strasno, iako ne volim ove JC-jevske veverice :) A uz vevericu: ajvar moze da se kupi za 14$ online, sa sve isporukom na kucnu adresu :D

Prosle nedelje smo i mi pomerili kazaljke.... to je zabavno zato sto smo to uradili nedelju dana nakon vas. Sedam dana smo bili na 5h razdaljine, blize nego ikad :D... a samo dve godine ranije smo to svi radili u isto vreme..... zasto, ali zasto sve mora da se razlikuje??

Ovih dana su nase bundeve postavljene za Noc vestica polako pocele da se budjaju... Jedna po jedna nestaje u umesto njih se radjaju bozicni i novogodisnji ukrasi. Dva meseca ranije :) Ovde stalno neko slavlje :)
Halloween je obojio u crno i narandzasto pola grada. Bundeve, slepi misevi, vestice, kosturi, zombiji, crne macke su izvirivali iza svakog coska. Iznad njih se obicno mogao naci i natpis: ako me ukrades, moj gazda ce te naci i ubiti.... Nimalo prijateljski :) Ali je opet to unelo mnogo radosti u nase zivote. Za nas, Evropljane.... i posebno nas Srbe, ovo je bio prvi Halloween u zivotu :) I tako smo svi zeleli da imamo kostime i maske i da se super provedemo da nam je pricanje o tome oduzelo sate i sate....
Sto se kostima tice, kostali su oko 30 dolara.... za devojke iskljucivo kratka i tesna ponuda :) Sobarice, medicinske sestre, policajke. Visoke stikle, zabice, dekoltei. Sve na izvolte. Mnogo para za malo materijala :)
Mi smo smislili nase varijante i otisli na neku zurku kao Ajnstajn, kauboj, vampir, Drakula i tenesijsko djubre. Ja sam bila ovo poslednje :)
Ljudi se uglavnom uospte nisu potrudili oko kostima.... svi, ali svi do jednog su imali kupljene maske, samo su ih navukli na sebe i dosli da se zabave... A to kako se zabavljaju, bolje da ni ne pominjem....
Mi smo uspeli da popijemo Halloween dekoraciju :( To nam je najveci blam bio.... imali su neke fensi flase u kojima se nalazila svetleca voda.. I kada smo ozedneli, mislili smo da je to neko pice posto je jako fino izgledalo (jer dekoracije obicno fino izgledaju :)) pa smo uzeli da ga pijemo... i kada smo shvatili da je unutra samo obojena voda, to nas nije sprecilo... jer ako prave aromatizovanu vodu, sto ne bi pravili obojenu :).... Ali ne, to je bilo ko zna sta, i mi smo ga popili :).. i sad cekamo posledice :) Prva koju smo primetili su bili nasi svetleci jezici :) Ali dobro, jos uvek smo svi na broju :)

Sutradan smo isli na proslavu Dana mrtvih koji se slavi pretezno u Meksiku... Na putu do te kuce smo videli pregazenog rakuna. To u Beogradu nema :)
Taj Dan mrtvih je u stvari bio repriza Halloween-a. Organizovala ga je moja koleginica sa slikarstva i ja sam bila mnogo uzbudjena jer smo isli na americko-umetnicku-kucnu-the day of the death zurku... Ali tamo nista nismo zatekli. Muzika je bila alternativna.... umetnicka, sto se kaze :) Neko skripanje.... ljudi su sedeli, jeli i to je bilo to. Ja sam dovela 6-oro svojih drugara (naravno, uz dozvolu domacice)... i mi smo dosli na z-u-r-k-u! Nakon sat vremena, kada smo shvatili da se nista nece promeniti, resili smo sami da je organizujemo... i poceli, kao i obicno, da igramo :)
Isprva, ljudi su nas gledali... provirivali kroz vrata, smeskali se izdaleka, saputali. Ali nije to bas potrajalo jer mi ne volimo da igramo sami :) Onda je svako odabrao po jednog Amera i vec nas je bilo 12-oro... a onda su oni odabrali po nekoga i soba se vec napunila :) :) :) Vrlo, vrlo ubrzo imali smo odlicnu zurku na kojoj su svi igrali, smejali se, zezali.... i bas nam je bilo sve po volji.
Posle se pricalo kako je ovo bila najbolja Dzejmina zurka do sada :P Moz` misliti... pa sta su radili u medjuvremenu :P

Tako da eto.... to su uglavnom neke novosti iz skorije proslosti. Svaki dan se desava ponesto ali jednostavno ne stizem da obavim sve kada bih zelela... Non-stop se nesto radi, uci, crta, slika, dizajnira, druzi..... zivi se brzo, vremena nema. Ne mogu da verujem da je 1/3 vec prosla....

Odjavljujem se za danas, vecera me ceka :)
Budite divni i dobri kakvima sam vas i ostavila... posebno anonimne sredovecne gospodje/mame koje citaju ovaj blog :) Znam da postoje a nemam pojma ko su :)... i moja velika ljubav koja se moze prepoznati sa pocetka bloga :) :-*
<3 <3 <3