Kayaking

Svakako dogadjaj koji zavredjuje paznju jednog posebnog bloga- putesestvije kajacima po jezeru Fontana u Severnoj Karolini.
Nagomilani domaci zadaci i zaostale obaveze nisu uspele da nas zadrze.... Cak ni moj svima poznati strah od medveda :)! Otisnuli smo se puni entuzijazma, ocekujuci ne znam sta, nadajuci se da necemo umreti na pola puta od izuzetne nam fizicke spremnosti za ovakav put :)
Moj drugar, saputnik i sapatnik- Aldin, cedo sjenicko.
Mimmi, krhka svedjanka, jedina osoba sa kojom se moze ponekad i ozbiljnije razgovarati :)
i Mario.... dusha od coveka, ali neuroticna, skakutava, vesela i nasmejana :)
Dakle, mala ali odabrana ekipa internacionalnih studenata :)
U kombi se spakovalo nas 10-oro.... svako poseban na svoj nacin, karakteran i svojeglav :) Poseban smek citavom putu dala je jedna gospodja koja je putovala sa nama, veslala i pesacila, kao da nas ne deli bar 4o godina razlike :)
Najveca razlika u planinarenju ovde i tamo je u hrani :) Kod nas se zna kako se ide na planinarenje.... pasteta, i to ti je to. Ovde vala ne. Nose se dve vrste sira, 6 vrsta zacina, 2 topinga, hleb, testenina, cokolada, marshmallow, keks, tiganji, serpe, lonci, plin, rostilj, tortilje, kolaci.... ma ne znam sta sve ne. Obroci na planinarenju su bili bolji nego oni u menzi! Uz sve to smo dobili kesu punu djakonija- susene banane, suvo grozdje, kikiriki, m&m, cokoladice, keksici, topla cokolada, kafa..... znaci ludnica! Jos smo stajali 15 puta gde god smo stigli da dokupimo sta nam nam je potreno..... pljeske valjda, bez pljeske se nigde ne ide....
Videli smo Great Smoky Mountains, to su ove velike planine koje nas okruzuju... i shvatili zasto se tako zovu... Vazduh u Johnson city-ju je toliko vlazan da se podize neka vrlo neobicna magla i cini da vrhovi nestanu....
Ja sam se pomalo razocarala sto je citavo ovo planinarenje dobrim delom bilo poput planinarenja po Kopaoniku.... manje- vise, sve je isto. Vegetacija je gotovo identicna... Nadje se poneka neobicna biljcica, ali to je to... Covek predje pola sveta, i nista... bzvz.
Spavali smo u satorima 2 noci. Nas cetvoro u jednom satoru ucinilo je da sva hladnoca u radijusu od pet kilometara nestane.. Jedva smo docekali jutro i malo kiseonika :)... A ta toplota je ucinila da se u nas dom usele i kojekakvi pauci, bube, leptiri i vestice i provedu noc sa nama :) Zivela priroda :)
Kajacima smo presli oko 24km za dva dana.... Mario i ja smo bili u jednom (Yellow Submarine), Mimmi i Aldin u drugom (Red Dragon)... Mi smo nas zvali Banana :) Tako je bilo kulje.... Banana rulez, Banana team, Go Banana Go!! Obilje radosti :) Ne znam zasto smo mi shvatili da moramo uvek da budemo ispred svih, ali tako je bilo- uvek smo jurcali ispred :D.... I ja nisam zabusavala, jok vala.... veslali smo skoro pa podjednako!
Noc smo proveli u satorima pricajuci o medvedima.... sad znam mnogo vise o njima :) Dakle, ukoliko medved resi da napadne- nikada se nemojte braniti hranom :)! Ako se branite kamenjem a on ipak resi da skoci na vas- skocite i vi na njega! Naravno, nikako se ne sme pokazati strah :) Grebite, cupajte mu usi, vucite za nos... i imajte na umu da covek obicno prodje sa laksim ogrebotinama kada se bori sa medvedom :)
To su sve nova saznanja koja sam pokupila na pripremnom seminaru :)
Kupali smo se u tom jezeru... i stvarno je bilo bozanstveno.... tamo kao da se niko nikada nije kupao :) Reka koja se uliva u njega je beskonacno hladna i ledi krv u zilama, ali jezero je potpuno drugacije. Toliko kristalno cisto, zeleno i nezagadjeno u zivotu nisam videla. Zabranjeno je kupanje, kao i svuda.... ali je plutanje dozvoljeno, tako da smo mi u stvari plutali :) Sve dok neko nije rekao da se tu ljudi ne kupaju zbog aligatora... (???) haha... shalila se drugarica, ali smo ipak izasli :)
Obala na kojoj smo parkirali kajake je bila prilicno vlazna.... i prepuna raznoraznih shapa, i velikih i malih..... definitivno je bilo vreme za polazak :)....

Blago haoticne slike mozete videti ovde:
http://picasaweb.google.com/knknpnkn/Kayaking#

a ja cu se potruditi da pisem as soon as possible i o svakodnevnom zivotu malo, ne samo o akcijanjima...
U sledecem broju- cimerka u ulozi Grandpa Simpsona :)

pozz za sve i veeeeelikiii kiss iz JC-a :)
:*

JC, part III

Konacno sam se malo sabrala, opustila i ukapirala kako zivot ovde funkcionise...
Imam puno obaveza i zao mi je sto ne mogu da pisem cesce jer ovaj blog pisem koliko za vas, toliko i za sebe... Zamisljam sta bih vam pricala da sedimo zavaljeni uz kaficu, sta bi vas zanimalo i sama odgovaram na svoja pitanja :).... pomalo tuzno, ali sta je tu je :)
Kafica je ovde filter sa mlekom... ukoliko ima mleka :) Ovde svi piju super-slatke kafe... neke moke, karamele, cuda sva.... za shlog dusu dale :)
U kampusu ne sme da se pusi, pa onda ponekad iz solidarnosti odemo van kampusa.... da sednemo na travu, pricamo i uzivamo. Otkrili smo da panduri piju kafu na pumpi, pa smo i mi to poceli da praktikujemo :) Odemo na pumpu, kupimo kafu i onda se zavalimo na neku obliznju njivu :)
Pre toga smo cesto sedeli na mosticu. Mostic je sladak.... kupovali smo kafu i onda blejali na njemu sve dok nije dosla policija da vidi sta nije u redu. Neko ih je zvao, jer ovde nije normalno da se ljudi okupljaju u javnosti.... sad vise ne sedimo tamo :(
Ja sam pre neki dan isla u C-market..... tad i nikad vise. Biti pesak u Americi, znaci biti beskucnik.... a biti pesak u suknjici i ljubicastim carapama ne znam sta znaci, ali znam da su se trube orile do susednog grada, da poglede ne pominjem...
Isla sam isto tako i do downtown-a... jer niko ne zna da mi kaze nista o autobusima ovde... Vidjamo ih redovno... ali kao neke duhove, niko ne zna gde staju, gde se kupije karta, kuda idu... jer svi voze kola.....
U downtown-u sam videla sherifa :) Vozi kola, na kojima pise sherif :) Jednostavno :)
Videla sam i Elvisa. Dakle sve :)....
Bio je srednje visine, sa odgovarajucom frizurom u belom odelu... pevao je na sav glas, a mogli smo i da se slikamo sa njim :) Ja nisam, nemam foto aparat.... ali bice valjda jos tih Elvisa :D
Sto se engleskog tice, super mi ide... ja sam mislila da ce mi biti uzasno, ali u sustini razumem 99% svega sto cujem.... ovaj 1% ide na strucne termine i mnogo sam zadovoljna zbog toga :)
Ali nije da nije bilo ispala....
"You know, in Serbia we wear japanese"..... :D :D :D...... "Do you have Svedish table?"....... "German& Russian bugs".........prevodi se sve :)
Sto je najgore mene ovi prevodi uvek zbune..... pomislim kako to ne moze tako da se kaze, ali taj samouvereni ton koji ih obicno prati me ubedi da sam ja luda... :D
Bili smo na pikniku za internacionalne studente na obliznjem jezeru u subotu.... "What are you trying to do Maja? Are you trying to make frogs?"..... zabice :).....
I sve tako... u beskonacnost..... cepanje od smeha :D
Juce smo isli na zurku jednog bratstva :D :D :D... i to je bilo super :D Uzasna zurka... ali braaatstvaaa :D :D :D Alfa, beta, gama... ili tako nesto, nije ni bitno :D
Ja sam stvarno zelela da se neko uclani u bratstvo i da nam prica o tome..... ali uclanjenje kosta 300$...... 300$ za prijatelje, nije puno, a?
Ima i jedno sestrinstvo koje ne prima debele.... I drustvo ljubitelja Grcke.... to mi je recimo, potpuno neverovatno.... Mozda bi trebalo da se ja uclanim u to jedno, cisto da podrzim odmor svojih roditelja.... :D Glupost....
Standard..... ah, standard je svakako vishi. Losa kola ne postoje... nigde. Deca od po 18, 19, 20 godina voze one ludacke venove, za po 2000 0s0ba...
Kljucevi ne postoje, samo kartice..... klima radi za sve pare, vrata se sama otvaraju, projektori su svuda, mekovi, hrane ima na svakom cosku, c-market je beskonacan, sve je jeftinje nego u Beogradu osim knjiga....
Knjige kostaju i po 180$.... ali ja nemam knjige ihihihhi :P
U kampusu mozemo da iznajmimo bajseve, foto aparat, idemo u bioskop za dz, stampamo, kopiramo, jedemo, plivamo..... samo provucemo ID i to je to......
Mi sa umetnosti imamo sifru od zgrade i mozemo da je koristimo kada god zelimo....
A svi se zale kako je moja zgrada najgora.... kao stara, podignuta jos 1985...... prljava da ne moze da se zivi.... Ja bih sve njih poslala na FLU... da vide oni sta je prljavo :D.... slojevi i slojevi, generacije i generacije... Ja sam mislila da me zezaju kada su mi to prvi put pricali... Sta je bre prljavo, jeste li vi normalni??? Kao ima neka plava tackica koju neki student nije obrisao kada mu je kapnula boja i sad je ostala fleka... braaateeee....!!!
Svi ciste atelje pre nego sto pocnu da rade, i nakon zavrsetka..... i meni je to super...... ne lozim se ja na tu "patinu koju su generacije ostavile za sobom"..... i ne, nije sterilno..... prijatno je- cisto je.
Sto se njihovog umetnickog dostignuca tice..... bolje da preskocim komentar..... Suvi pastel- mrtva priroda i pichi...... znaci, pripreme..... Ja stvarno ne mogu to da radim... i ne radim.....
Neki dan je neka koleginica donela jabuku da je crta..... Putanja je sledeca: jabuka na sto-fotografisanje jabuke- prebacivanje fotografije na lap top (mek naravno)- jabuka u usta :D :D :D
Nisam verovala sta vidim!!!!
A slikanje je isto super..... :D :D :D Ima tu neki lik koji je super, i gledam ja sta on radi... drlja neko platno, smirgla tri dana, nesto preparira, impregnira sto puta..... i na kraju ga stavi na zid....
Ukljuci projektor, izostri fotografiju na platnu... i pocinje!!!! Bojanka!!!! Loodilo!!
Jedan drugi kolega slika Bambija... drugi tri soljice i tri kashicice.... i sve tako.... alo bre!!!
Ali su mi zato ovi kursevi dizajna koje sam uzela CARSKI!!!
Mnogo moram da radim zato sto ne znam nista o tome ali stvarno uzivam u svakom trenutku... Dobili smo zadatak da dizajniramo naslovnu stranu nekog casopisa..... i sve je odredjeno, budzet, koja vrsta casopisa, ciljna grupa... i sad moramo da uradimo to.... Da citamo o dizajnerima koje investitor voli, da odgovorimo na zahteve.... kao pravi posao :D Mnogo je dobro :D
Opet sam se raspricala.... i mogla bih do sutra, ali problem je sto je danas sutra.... tako da moram malo da odmorim sad :)

Budite dobri, pozdravljeni i napisite koji redak... cisto da znam da nisam sama preko bare :)
<3
m