jedan opsti blog

Ovo ce biti jedan opsti blog, o stvarima koje se dogadjaju ili ne dogadjaju u JC-ju i koje su samim tim privukle moju paznju.....
Veverice- veverica ima mnogo i to dve vrste. Jedne su uzasna, zubata cudovista sive boje, druge su male i slatke kao Chip i Dejl. Ove prve su nalik nasim beogradskim vevericama samo sto su sive i ratoborne. Gadjaju ljude lesnicima jer su teritorijalne, iskacu iz kontejnera, cak je jedna neki dan skocila nekoj devojci na lice sa drveta i skroz je izgrebala. Mi se stalno zezamo da su one u fazonu da se podboce kada ih gledamo i da nas tako mrko pogledaju kao da nam kazu: "Alo bre, sta gledas?? Mislis da sam slatka? A? A??" I onda brze- bolje nastavljamo kuda smo krenuli, samo da nas veverica vise ne gleda... pusti, ne kaci se ako ne moras....
Cimerka- veverica ima mnogo, ali cimerka je jedna. To kakvu ja cimerku imam, to u zivotu nisam ni cula da postoji.... ona je hodajuci crtani film i ja je apsolutno obozavam! Najzabavije kod nje je to kako/ kad sve uspeva da zaspi. U sred zurke, u sred razgovora, dok prica skajpom, u biblioteci, na casu, napolju, na zurci... znaci, nema razlike! Dok sedi, lezi, stoji, sa nogama na stolu, knjigom na glavi.... nema prepreka. Pre par dana je isla u biblioteku da uci za cas, zaspala i prespavala ga :)..... Ja obicno ustajem pre nje i nema sanse da je probudim. Kuvam kafu, perem zube, ukljucujem klimu... sve to pisti, zuji i brunda ali jok, ona se probuditi ne da. Alarm obicno zvoni oko pola sata i ona ustaje kada je ja zamolim da ga iskljuci. Ali pametna je bila, nema casove rano :)
Second life- ovo je bio jedan od najvecih shokova za sada. Dakle, u pitanju je moj cas dizajna. Zadatak je bio da kreiramo logo za odredjenu firmu i majicu. Kritika koja se odrzava na kraju svakog zavrsenog zadatka je zakazana u second life-u! Ovo je bio apsolutni shok za mene! Svako je morao da otvori nalog, kreira svoj lik, logo, majicu, obuce je i dodje u virtuelnu galeriju, na virtuelnom fakultetu u virtuelnom gradu- ETSU, Johnson city! Profesor nas je tamo cekao, obilazio, zagledao, komentarisao, kritikovao.... moze li ludje od ovoga? Nazalost, ja sam propustila ovaj svojevrsni dozivljaj zarad svog odlaska u Cikago.... Dakle, ukoliko neko ko cita ovo ima nalog moze da me nadje pod imenom Smaja Snoodle :D... pa da budemo prijatelji u jos jednoj dimenziji :D....
Drugari- oni su ovde jedna posebna kategorija i vrlo ih je tesko naci jer- skola nije za druzenje, skola je za ucenje.... i to svi postuju. Svoje prethodne zivote su svi uveliko razvili i na casove dolaze samo da uce i odrade sta se odraditi mora... To znaci da vam se u 99% slucajeva vase kolege nece javiti ukoliko vas vide na ulici. To je poptuno apsurdno s obzirom na to da se ovde kao u svakoj svetskoj palanci inace ljudi javljaju jedni drugima iako se ne znaju... Dakle- kada se shetate, vicete hello i hi svima, osim onima koje znate :) Nije li to zabavno :)?
Ukoliko se desi da ipak uspete da se sprijateljite sa nekim, kao sto se meni desilo.... shvaticete da su oni divna, draga ljudska bica koja samo zive u okvirima druge kulture... Da su pametni, lepi, da imaju smisao za humor i da zelite da ih ponesete kuci, upoznate sa svojim prijateljima i pokazujete svima :)
Skola-Ja ne znam ko je rekao da je ovde skolovanje lako.... ko god da je to rekao, da se izlema poshteno! Meni ne da nije lako, nego je daleko od toga, a koliko vidim nisam ni jedina. Sigurna sam da je lako u pocetku, kada nemate veze sa zivotom pa uzimate sve opste kurseve cisto da vas nauce gde je Evropa, Afrika, 2+2 i ko je bio Pikaso.... ali ukoliko se desi da uletite na cetvrtu godinu studija, kao sto sam ja, pa jos sa sve svojim nesrecnim engleskim koji ne pokriva termine poput bolusa, shelaka, mastiksa, damara..... onda udri brigu na veselje. Veciti osecaj da nesto nisam razumela ili da sam pogresno razumela. Trcanje za kolegama da ih molim da mi ponovo objasne sta da radim, a kolege bas briga... jerbo imaju svoje zivote. Propustanje rokova. Pisanje profesorima. Objasnjenja, pitanja, konfuzija. Molbe. Samopouzdanje tone, vreme prolazi.. pa se ti snadji kako znas i umes. Proslo je skoro dva meseca od kako sam dosla. Sad sam se u potpunosti adaptirala. Toliko sam se trudila da ih stignem, da ne kaskam za svima da sam svela spavanje na minimum minimuma i radila po citav dan i noc. Sada smo konacno na istom :) Pa da vidimo.... kosmos, shtasmos :)

umorila sam se....

pozdravljam vas sve :)
m